Конференција за новинаре поводом усвајања Националне стратегије за палијативно збрињавање

Поводом усвајања Националне стратегије за палијативно збрињавање данас је одржана конференција за новинаре у Међународном прес центру Танјуг-а.

Проф. др Томица Милосављевић, министар здравља истакао је да палијативно збрињавање најугроженијих категорија болесника треба да буде део права унутар здравственог система Републике Србије, а не привилегија оних који имају новац.

Министар здравља нагласио је да је главна порука палијативног збрињавања да се болесницима обезбеди више достојанства, мање патње и болова и квалитетнији живот, што подразумева тимски рад. Такође, министар здравља нагласио је да ће у периоду 2009. - 2012. године у једном делу болница бити организовано болничко збрињавање са палијативном негом за које треба обезбедити опрему и едукован кадар, јер свима запосленима у здравственом систему треба приближити идеју о тој врсти збрињавања.

Др Дубравка Шарановић-Рацић, самостални саветник Министарства здравља рекла је да ће тимове за палијативно збрињавање чинити лекар кућног лечења, пет медицинских сестара, психолог или психијатар, физијатар, социјални радник и представник цркве, који ће проћи посебну обуку за пружање неге најугроженијим болесницима. Пацијенти ће потом, у објектима палијативног збрињавања боравити око 15 дана да би се и породици која је најангажованија око тешког болесника омогућило да на кратко предахне.

Палијативно збрињавање подразумева и филозофију бриге о пацијенту - породици и саму услугу палијативног збрињавања и оно обухвата период од дијагнозе болести до краја периода жалости због губитка члана породице. Палијативно збрињавање допуњује специфичне приступе који имају за циљ да утичу на ток основне болести, а како болест напредује значај специфичних приступа се смањује, а значај палијативног збрињавања расте.

Стратегија за палијативно збрињавање усвојена је 5. марта 2009.год. на седници Владе Србије, која представља инструмент за мобилизацију не само здравственог сектора, већ и свих чинилаца друштва који учествују у програмима палијативног збрињавања. Национална стратегија за палијативно збрињавање обраћа се свим пацијентима оболелим од активне, прогресивне болести за које је прогноза ограничена.

Тренутно се о најугроженијим категоријама болесника бави Градски завод за кућну негу и збрињавање и невладина организација Бел Хоспис, која је учинила пионирски подухват на том плану.