www.zdravlje.gov.rs
Са подацима од: 03.05.2009.

Нацрт закона о јавном здрављу

На овој страници оставите ваше коментаре у вези нацрта закона о јавном здрављу.


Текст нацрта закона:
Нацрт закона о јавном здрављу 133 KB
Покажи послате коментаре (9)
Mr sci med Dr Ljubodrag Radević ZZZZ radnika Niš 19.11.2009. - 19:9
II. НАЧИН И ПОСТУПАК ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ДЕЛАТНОСТИ У ОБЛАСТИМА ЈАВНОГ ЗДРАВЉА А) Животна средина Б) Радна средина Медицина рада као надлежна превентивно куративна здравствена установа спроводи и прати професионалну селекцију и орјентацију; прати стање радне средине и њену безбедност; спроводи процену ризика по здравље на радном месту, спроводи здравствену заштиту радно активног дела становништва и и превенцију болести у вези са радом, професионалних болести и повређивања на раду, прати и оцењује радну способност, спроводи и прати промоцију здравља на радном месту и задужена је за промоцију културе рада и безбедносну културу радника. 1. Праћење професионалне селекције и орјентације Надлежна здравствена установа медицине рада обавља активности у складу визије ''здрав радник на здравом радом месту'' још од најраније животне доби становништва едукативним радом на развоју првих рефлекса за превенцију болести у предшколском узрасту, у организованој едукацији за школски узраст и усмеравању за избор занимања у односу на здравствени статус сваког појединца, предходним прегледима, код уписа у средњу школу, упис на основне студије и код професионалне преорјентације при чему укључује и све форме учења кроз промоцију континуираног образовања и обуке о неопходности доживотног учења. Прати и организује професионалну орјентацију особа са инвалидитетом и посебним потребама. 2. Праћење радне средине Надлежна здравствена установа медицине рада обавља мониторинг радне средине проценом ризика и фактора ризика на радном месту, издаје акт о процени ризика по здравље радника на свим радним местима и предлаже мере заштите. Израђује план за ванредне ситуације у радној средини и обезбеђује надзор над факторима ризика у радној средини. 3. Праћење и контрола здравственог стања радно активног становништва Надлежна здравствена установа медицине рада обавља предходне, периодичне, систематске, ванредне и циљане прегледе радно активног дела становништва. Евалуира једном годишње стање здравља радника, извештава о броју и врсти професионалних болести, болести у вези са радом и повреда на раду, процењује ризике по здравље и предлаже мере заштите и примарне здравствене нтервенције. Посебно прати утицај нових технологија на здравствено стање радника. Оцењује привремену и трајну радну неспособност и спроводи и прати резултате спроведене медицинске рехабилитаци.је и професионалне преорјентације. 4. Промоција здравља на радном месту Надлежна здравствена утанова медицине рада прати ризик и факторе ризика по здравље радника, анализира их, евалуира резултате и по приоритету, заступањем здравља, предлаже и спроводи програме за промоцију здравља и делотворног здравственог понашања радника на њиховим радним местима едукацијом о здравим стиловима живота, асертивном понашању и неопходности њиховог активног учешћа у стварању радног места као окружења за здравље. Заједно са руководиоцима привредних организација и њиховом управом за хумане ресурсе формира и едукује тимове за самоспровођење промоције здравља на радном месту системом корак по корак. Обавештава раднике о факторима ризика по здравље на радном месту, примени мера заштите у том смислу и организује едукацију из области безбедности на раду. Промовише примере добре праксе у промоцији здравља на радном месту и еваулира успешност, делотворност и економску исплативост спроведених програма. 5. Промоција културе рада Надлежна здравствена установа медицине рада, уређује своју културу рада посебним етичким кодексом у складу са препорукама међународне организације рада. Отворена је према свету и вредностима светске науке и технологије и стално унапређује свој рад. Промовише и помаже израду етичких кодекса за све привредне субјекте. Сарађује са привредном комором и надлежним министарствима и узима активно учешће код доношења нових уредби и закона из области заштите здравља радно активног дела становништва и покреће све видове партнерства за здравље у превенцији фактора ризика. У делу Нацрта : ОРГАНИЗАЦИЈА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ......................... У другом члану где су носиоци делатности...: УБАЦИТИ: Заводи за здравствену заштиту здравља радника као носиоца делатности
Zoran Radovanovic 4.8.2009. - 23:8
Primedbe na Zakon (6) Poslato 5.8.2009. 23:08 Član 2, tačka 16 Citat: “Monitoring, praćenje, nadgledanje“- povremeno merenje efekata neke intervencije na zdravstveno stanje populacije ili na životnu sredinu; proces prikupljanja i analize informacija o primeni nekog programa u cilju otkrivanja problema i preduimanja mera da se to ispravi.“ Komentari: Prvo, nije jasno naznačen odnos između tri navedena termina, tj. da li su u pitanju sinonimi (što je logički, ali ne i zbog načina prikaza, verovatnije) ili srodni izrazi čije su operacionalne definicije u ovom slučaju iste. Drugo, dok je nadgledanje uspešan prevod strane reči monitoring (s kojom može i alternativno da se koristi), praćenje bi bio prevod engleske reči follow-up. Treće, zašto ograničavati taj pojam samo na „merenje efekata neke intervencije“? Tu spada i merenje prirodno nastalih promena u životnoj sredini, kao i zagađenja antropogenog porekla, ali koja nisu posledica određene intervencije. Četvrto, iz istog razloga, ne mora da se radi ni „o primeni nekog programa“. Meri se, recimo, aktivnost nekog vulkana ili zemljotresu sklonog područja, a ta aktivnost nije posledica prethodnog programiranja. Član 2, tačka 19 Citat: “Pristupačnost“ – ...Može se meriti udelom date populacije za koju se očekuje da koristi usluge određene ustanove ili službe, uzimajući u obzir postojanje odgovarajućih fizičkih, ekonomskih i socijalno kulturalnih barijera.“ Komentari: Prvo, izgubljena je nit: „udelom date populacije“ – u čemu? Drugo, šta znači „uzimajući u obzir...“? Kako se te „barijere“ uzimaju u obzir? Treće, stilska i misaona konfuzija je po svoj prilici nastala zbog pokušaja da autori sami sebi razjasne razliku između pristupačnosti i dostupnosti, kao i još nekoliko srodnih termina (korišćenje, potrebe, zahtevi). Napomena: Ovaj komentator je još uvek tek na 2. članu nacrta predloženog Zakona. Uspeo je da se osvrne samo na delić problema, a za gro ostalih nema više ni vremena, ni snage. Međutim, i navedeni argumenti su dovoljni da autori nacrta, u skladu sa svojim znanjem i savešću, razmisle šta im valja činiti. Sa svoje strane, kao poseban prilog priložiću samo još svoj tekst iz jucerasnje stampe.
Zoran Radovanovic 4.8.2009. - 23:6
Primedbe na Zakon (5) Poslato 4.8.2009. 21:00 Član 2, tačka 13 Citat: “Kvalitet zdravstvene zaštite – organizacija resursa na najdelotvorniji način, kako bi se zadovoljile potrebe....“ Komentari: Prvo, neobično je (i netačno) da se tako složen koncept kao što je kvalitet svede samo na njegov organizacioni aspekt. Drugo, ukoliko su resursi skromni, ni njihova najdelotvornija organizacija neće podići kvalitet zaštite na zavidan nivo. Treće, u „Terminološkom rečniku kvaliteta u zdravstvenoj zaštiti“, kvalitet zaštite i kvalitet zdravstvene/medicinske zaštite definišu se na 17 načina. Preovlađuje reč „stepen“, pominje se i „susretanje (prepoznavanje i zadovoljavanje) zdravstvenih potreba“, ali o izjednačavanju kvaliteta sa organizacijom resursa nema ni reči. Član 2, tačka 14 Citat: “Mentalno zdravlje – obuhvata ponašanje, mišljenje, govor, osećanje i raspoloženje lica, njegov odnos prema sebi, drugima i svetu i oko nas i mentalni poremećaj, ako postoji. Ono predstavlja integralni deo individualnog zdravlja i dobrobiti...“ Komentari: Prvo, „lica“ je u genitivu singulara, što potvrđuje prisvojni pridev koji sledi („njegov“). Dakle, problem se vidi samo na nivou pojedinca. Takva isključivost je upadljivo jednostrana ako se, na primer, uporedi sa izveštajem SZO iz 2001. god. (The world health report 2001 - Mental Health: New Understanding, New Hope), gde se ističe da je mentalno zdravlje podjednako važno kao i fizičko zdravlje za opšte dobrostanje pojedinaca, društava i zemalja. Drugo, dozvoljeno je definisati mentalno zdravlje i kao sveukupnost moguće lepeze mentalnih ispoljavanja, tj. tako da obuhvati i svoju suprotnost (“obuhvata ... i mentalni poremećaj, ako postoji.“). Problem je jedino što se time dolazi u koliziju sa definicijama (neke potiču i iz SZO), po kojima je mentalno zdravlje – odsustvo mentalnih poremećaja, pa se treba čuvati nedoslednosti (v. sledeći komentar). Treće, može li tako objašnjeno mentalno zdravlje, koje sadrži i svoju negaciju (mentalni poremećaj), da „predstavlja integralni deo individualnog zdravlja i dobrobiti“, ako zdrav razum kazuje da odsustvo zdravlja (mentalni poremećaj) ne može biti shvaćeno ni kao zdravlje, ni kao dobrobit. Član 2, tačka 15 Citat: “Mentalni poremećaj“ – podrazumeva poteškoće u mentalnom zdravlju, koje se karakterišu privremenim ili stalnim poremećajem u radu mozga....“ Komentari: Prvo, izdvajanjem tačke 15 postaje jasno da ni zakonodavac ne doživljava mentalni poremećaj kao mentalno zdravlje. Drugo, definisati mentalni poremećaj kao „poteškoće u mentalnom zdravlju“ nije baš najumešnije rešenje. Treće, mehanicističko poistovećivanje mentalnog poremećaja sa „stalnim poremećajem u radu mozga“ ne bi bilo dozvoljeno ni učeniku srednje medicinske škole. Nastaviće se.
Zoran Radovanovic 4.8.2009. - 9:17
Primedbe na Zakon (4a) Poslato 4.8.2009. 9:17 Objasnjenje i izvinjenje: U komentarima „Primedbe na Zakon“ (od 2 do 4), pojedine tačke člana 2. pogrešno su označavane kao posebni članovi. Dakle, umesto član 2, treba da piše: član 2, tačka 2, itd., sve do poslednjeg komentara, kada član 12 treba zameniti sa član 2, tačka 12. Nastaviće se.
Zoran Radovanovic 4.8.2009. - 8:37
Primedbe na Zakon (4) Poslato 4.8.2009. u 8:38 Član 10 Citat: “Zdravstveno stanje“ - opis zdravlja pojedinca ili populacije u određenom vremenu u odnosu na standarde, obično uz korišćenje referentnih pokazatelja (indikatora) zdravlja.“ Komentari: Prvo, da li je „opis“ prava reč za stanje koje postoji bez obzira da li se našao ili nije našao neko da ga opiše? Drugo, šta znači „u određenom vremenu“, osim praznoslovnog zamagljivanja suštine? Da li je to sedmica, mesec, godina? Ispunjava li uslov da „u određenom vremenu“ bude „opisana“ i žrtva sudara čiji je gubitak svesti trajao nekoliko minuta? Treće, čemu pompezne reči (standardi, referentni pokazatelji) da bi se jednostavnim pregledom konstatovalo kako je pacijent, recimo, šlogiran? Četvrto, zašto bežati od definicije zdravstvenog stanja koja se koristi u celom svetu? Peto (i najvažnije), o zdravstvenom stanju pojedinca ne može se ni „obično“, ni neobično zaključivati „uz korišćenje referentnih pokazatelja (indikatora) zdravlja“, jer se pokazatelji (indikatori) zdravlja po definicji odnose isključivo na populaciju! To je contradictio in adjecto, tj. nešto suštastveno nespojivo! Član 12 Citat: “Javno zdravlje” – predstavlja društveno i političko delovanje kojim se teži ka poboljšanju zdravlja, produženju života i poboljšanju kvaliteta života ukupnog stanovništva, a putem promovisanja zdravlja, prevencije bolesti i drugih oblika“ (nema dalje) Komentari: Prvo, ni u jednoj ozbiljnoj definiciji ovog pojma do sada nije pominjano “političko delovanje”. U praksi to, na žalost, jeste tako, ali je pitanje osećanja mere da se ne pominje (fali samo slika vođe partije koji je, po mišljenju predlagača ovog Zakona, na čelu takve politike). Suština je u tome da svaka razumna politika mora da vodi računa o zdravlju naroda. Drugo, misao je nedovršena. “Drugih oblika” – čega? Treće, ista rečenica, bez interpunkcijskih znakova, nastavlja se objašnjenjem šta je “Javnozdravstvena politika”. Po logici stvari, to bi morala da bude posebna tačka! Citat (ista tačka): “Javnozdravstvena politika”... “Uključuje ideologiju, tradiciju i aspiracije vlasti, a osnovna svrha je da se ustanovi pravac razvoja zdravstvene zaštite, strategije, ciljevi, prioriteti i sredstva, kao i sopstveni mehanizam evaluacije u ostvarivanju prioriteta.” Komentari: Prvo, budući da je u pitanju jednina (“ustanovi pravac”), morao bi, mada ne zvuči smisleno, da sledi genitiv (ciljeva, prioriteta i sredstava). Drugo, sintagma “sopstveni mehanizam” slaže se u rodu, broju i padežu sa glagolom (“ustanovi”), ali je nejasno na šta se odnosi pridev “sopstveni”. Po svoj prilici na “vlasti”, ali se postavlja pitanje zašto ne, kao u svim demokratskim i civilizovanim zemljama, na naučne i stručne ustanove i sl.!? Treće, šta se evaluira “u ostvarivanju prioriteta”? Nije li umesnije evaluirati ostvarivanje samih prioriteta, nego nešto u njima?
Zoran Radovanovic 31.7.2009. - 10:29
Primedbe na Zakon (3) Poslato 31.7.2009. u 10:30 Član 5 Citat: “Životna sredina” - jeste skup prirodnih i stvorenih vrednosti čiji kompleksni međuodnosi čine okruženje, odnosno prostor i uslove za život;“ Komentari: Prvo, definicija životne sredine jeste originalna, ali je neuobičajena. Drugo, da li su, nasuprot „prirodnim“, „stvorene vrednosti“ – neprirodne, odnosno veštačke? Treće, zašto bi sve što je stvoreno, uključujući aerozagađenje, istanjen ozonski omotač i sl., bilo „vrednost“? Četvrto, zašto i pomenute „vrednosti“ ne čine „okruženje“, već samo njihovi međuodnosi? Mora li taj metafizički pristup da bude toliko isključiv da potpuno negira fizički svet? Peto, po čemu se „životna sredina“ razlikuje od onoga što čini „okruženje, odnosno prostor i uslove za život“? Šesto, nije li ovo eklatantan primer upadanja u logički apsurd da se pojam definiše njim samim? Član 9 Citat: “Zdravstveno ponašanje” – svaka aktivnost koju preduzima pojedinac, bez obzira na aktuelno i sagledano zdravstveno stanje u cilju unapređivanja, zaštite ili održavanja zdravlja, bilo da je takvo ponašanje u krajnjem ishodu delotvorno ili ne;“ Komentari: Prvo, zašto samo pojedinac? Da li zdravstveno ponašanje ne odlikuje i grupu? Drugo, zašto se pojam ograničava samo na „aktivnost... u cilju unapređivanja, zaštite ili održavanja zdravlja“? Zašto aktivnost koju pojedinac ne sprovodi striktno u navedenom cilju, već iz zadovoljstva ili radi zabave (npr. pikanje lopte), nije „zdravstveno ponašanje“, iako je korisno? Treće, zašto po zdravlje štetne aktivnosti (brza vožnja, pušenje) ne spadaju u ovu kategoriju? Četvrto, koji su razlozi da se ignoriše uobičajena definicija, kojom se obuhvataju obrasci delovanja ljudi, bilo da u pozitivnom ili negativnom smislu utiču na zdravlje (v. Lastov Recnik)? Nastaviće se.
Zoran Radovanović 31.7.2009. - 8:35
Primedbe na Zakon (2) Poslato 31.7.2009. u 8:35 U prethodnom komentaru, vezanom za naslov /v. Primedbe na Zakon (1)/, ukazano je ne samo na jedno terminološko pitanje, već i na svetonazor sastavljača nacrta, uključujući i moguće ideološke osnove, oličene u mržnji prema privatnom sektoru (v. kasnije). Ostale primedbe mogu se grupisati na sledeći način: 1. Tekst se ne odlikuje zavidnim nivoom pismenosti. 2. Postoji sklonost ka pretencioznim formulacijama iza kojih ne stoji suština. 3. Brojne su i stručne i logičke greške. 4. Ima se utisak da je priprema teksta shvaćena kao činovnički, a ne stručni posao. Koliko je, recimo, i kojih epidemiologa učestvovalo u ovom poslu (a opšte je poznato da je epidemiologija osnova narodnog /“javnog“/ zdravlja? Evo i konkretnih primera: Član 1 Citat: “...sprečavanje nastanka i uticaja faktora rizika za nastanak poremećaja zdravlja, bolesti i povreda...” Komentari: Prvo, vrlo nezgrapno zvuči “ sprečavanje nastanka ... za nastanak“. Drugo, nije „uticaja ... za nastanak“, već „uticaja ... na nastanak“. Treće, zar postoje bolesti i povrede koje nisu poremećaji zdravlja? Član 3 Citat: “Elementarne i druge nepogode i vanredne prilike” – u javnom zdravlju, situacija koja ugrožava život , zdravlje i sigurnost pojedinca i populacije, ljudska naselja i mesto stanovanja, a generalno se dovodi u vezu sa promenama u životnoj sredini od uravnoteženog u neuravnoteženo stanje.” Komentari: Prvo, da li su nepogode i vanredne prilike situacija koja ugrožava ili situacije koje ugrožavaju? Drugo, zašto „u javnom zdravlju“? S jedne strane, ako se na početku člana preciziraju značenja koja imaju „pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu“ (a zove se Zakon o javnom zdravlju), zar bi definicija mogla da se odnosi na, recimo, astronomiju? S druge strane, da li se i koliko ekološka, bezbednosna ili neka druga definicija razlikuje od ove, „javnozdravstvene“? Treće, šta znači uslov o promeni stanja? Proizlazi da, ako je ono već „neuravnoteženo“, ni jedna „situacija“ ne može da se nazove nepogodom, odnosno vanrednom prilikom (uzmimo, ukoliko je u poplavljenom području nastao zemljotres, on se ne „kvalifikuje“ za nepogodu). Citat: “Primeri su epidemije zaraznih bolesti, fizički i hemijski akcidenti, poplave, zemljotresi, suše i situacije koje izaziva čovek, poput bioterorizma, oružanog sukoba i drugo.“ Komentari: Prvo, zašto samo epidemije zaraznih bolesti? Zar i masovno povređivanje nije epidemija? S kojim pravom su ukinute epidemije nezaraznih bolesti i povreda? Drugo, šta znače „akcidenti“ (I mean, in Serbian)? Da li su žrtve huliganskog napada dobile batine ili su doživele „fizički akcident“? Treće, zašto „akcidenti“, čak i ako su pojedinačni (izostao je pridev „masovni“), npr. predoziranje dva-tri narkomana, dobijaju status nepogode, odnosno vanredne prilike? Četvrto, s tim u vezi, čemu diskriminacija zaraznih bolesti u odnosu na, recimo, trovanje gljivama (samo za zaraze je uslov da se jave u epidemijskom obliku)? Peto, čemu veštačka podela na situacije koje izaziva i ne izaziva čovek? Zar su „fizički i hemijski akcidenti“ uvek samo rezultat sticaja okolnosti ili viših sila, a ne i delovanja čoveka? Nisu li i poplave, bar nekada, posledica seče šuma? Nastaviće se.
Zoran Radovanović 30.7.2009. - 18:22
Primedbe na Zakon (1) Problem je već i sam naslov. Potrebno je mnogo arogancije i/ili ignorancije da se javnim nazove narodno zdravlje koje, po definiciji, obuhvata i javni i privatni sektor. Naša dva najuglednija lekara i borca za narodno zdravlje, Vladan Đorđević, čijom je zaslugom donet prvi takav zakon 1881. god. i Milan Jovanović Batut, čije je ime već oskrnavljeno vezivanjem za sintagmu koja mu je uvek bila strana („Institut za javno zdravlje Batut“), prevrću se u grobu zbog tog civilizacijskog nasilja. Moguće je da borci protiv narodnog zdravlja kao argument ustvrde kako njihovo javno zdravlje nije ono u šta su verovali svi strani i naši doktori tokom proteklih više od vek i po. Takav pokušaj da se, kao nov, samo za svoje ime i za sadašnje Ministarstvo skorojevićki veže koncept koji postoji tokom mnogo decenija mogao bi se uporediti sa nezamislivim nastojanjem da se u nekoj anglosaksonskoj zemlji „otpišu“ Čedvik, Far i ostali pioniri narodnog zdravlja, a da se prisvoje njihove ideje. Naravno, moć je trenutno u rukama birokratije, ali će se jednog dana mnogi stideti zbog ovog kulturno-istorijskog siledžijstva. Nastaviće se.
Saša Radovanović 23.6.2009. - 10:15
Zakon kao zakon je dobar samo sve to treba implementirati u praksi. Ustanove javnog zdravlja se susreću sa nizom problema u svom radu počev od nerazumevanja lokalne zajednice (opština, pojedinci itd.) koje nisu mnogo zainteresovane za opšti interes sve dok se nešto ne desi. Ne podržavaju bilo kakve preventivne akcije kontrole zagađenja sredine u kojoj živimo itd. PS "Bolje sprečiti nego lečiti"
Убаци нови коментар
Име:
Коментар:
 
Министарство здравља Републикe Србијe, Немањина 22-26
Сва права задржана