Са структуром здравственог система која укључује 158 установа примарне здравствене заштите у свакој од општина, Србија има добру основу за реаговање у могућим ванредним ситуацијама, што се могло видети током одговора на КОВИД-19 пандемију. Међутим, постоји потреба за изградњом снажније повезаности система јавног здравља са надлежним националним институцијама и партнерима на локалном нивоу, укључујући сектор цивилног друштва, зарад боље реакције у ванредним ситуацијама. Капацитет Србије за надзор и одговор на озбиљне здравствене претње прекограничног карактера, укључујући заразне болести, је и даље ограничен и потребна му је модернизација. Даљи напори су потребни на развоју стандарда и процедура за коришћење лабораторијских података при праћењу заразних болести, као и унапређењу квалитета система управљања биолошком безбедношћу и сигурношћу, као и јачању дијагностичких капацитета. Државни органи активно раде на успостављању централизованог здравственог информационог и комуникационих система, у чему им је потребна додатна подршка.
Циљ пројекта je побољшање отпорности система јавног здравља у Србији и капацитета за одговор на претње по јавно здравље, у складу са ЕУ и међународним стандардима.
Фокус пројекта:
- Подршка информисаном доношењу одлука при реаговању на катастрофе и здравствене кризе
- Јачање подршке грађанима који су погођениздравственим кризама
- Унапређење вештина здравствених радника за комуникацију у кризним ситуацијама
- Дигитализација здравствених услуга