Рационална употреба антибиотика и прописивачка пракса у примарној здравственој заштити – Антибиотици не лече прехладу ни грип

Семинар је одржан са циљем да се учесницима представи нови Национални водич добре клиничке праксе за рационалну употребу антибиотика, који је новембра 2018. године, експертска радна група Министарства здравља израдила за помоћ и подршку лекарима практичарима у избору правог терапијског приступа у примени антибиотика за све нивое здравствене заштите. На семинару су представљени  резултати анализе прописивачке праксе у 2018. години као и смернице за ефикасну и безбедну употребу антибиотика за најчешћа обољења у примарној здравственој заштити. Семинару су присуствовали директори здравствених установа примарне здравствене заштите, начелници служби опште медицине, лекари опште медицине и других специјалности у примарној здравственој заштити.

Истраживања су показала да је нерационална употреба антибиотика најважнији фактор за настанак и ширење резистенције бактерија на антибиотике. Такође, према подацима Европског центра за превенцију и контролу болести, у примарној здравственој заштити пропише се око 80-90% укупног броја издатих рецепата за антибиотике.  

Скуп је отворио државни секретар, проф. др Ференц Вицко, истакавши напоре Министарства здравља и многобројних партнера за очување ефикасности антибиотика, смањење антимикробне резистенције, спречавање нежељеног продужења трајања болести, смањење ризика од смртног исхода и укупних здравствених трошкова за лечење. „Очекујемо да ћемо заједнички, анализом досадшње праксе и најсавременијих водича и препорука у области коришћења антибиотика, уз истовремено едуковање грађана и пацијената, остварити унапређење и рационалнизацију у употреби антибиотика у примарниој здравственој заштити, у најбољем интересу пацијената, као што је то остварено и у области педијатрије.“ нагласио је државни секретар.

Нови Национални водич добре клиничке праксе за рационалну употребу антибиотика је израђен са циљем  да се здравствени радници мотивишу да у својој свакодневној пракси користе препоруке засноване на доказима широком применом новог водича и на тај начин допринесу унапређењу квалитета и безбедности пацијената у систему здравствене заштите Републике Србије, а тиме и смањењу потрошње антибиотика и антимикробне резистенције, истакао је проф. Пелемиш, руководилац Радне групе за израду Националног водича добре клиничке праксе за рационалну употребу антибиотика.

Проф. Милица Бајчетић је представила Анализу прописивачке праксе у примарној здравственој заштити у Србији, која је  показала је да су најчешће прописивани антибиотици амоксицилин, азитромицин и комбинација амоксицилина са клавуланском киселином. Анализа је показала да је, у 2018. години, највећи број пацијената  са дијагнозом акутна инфекција горњег респираторног тракта, акутни тонзилитис, акутни/хронични синузитис и акутна упала средњег уха лечено антибиотиком, а према препорукама Европског надзора над антимикробном потрошњом (ESAC)  антибиотици се прописују само код доказаних бактеријских инфекција и имунокомпромитованих пацијената што чини  највише до 20% у укупној популацији. Нису уочене значајне разлике у квалитету прописивачке праксе поређењем различитих региона у Србији.

Антимикробна резистенција је постала важан проблем за савремену медицину, и из тог разлога је неопходно укључивање свих нас како бисмо антибиотике одговорно користили и на тај начин сачували њихову ефикасност и за будуће генерације.

Осим лекара и здравствених професионалаца, неопходна је и едукација пацијената, односно шире популације. Важно је да сви знају да:

• Антибиотици не делују у случају прехладе или грипа
• Не треба користити антибиотике без савета свог лекара
• Уколико се узимају антибиотици, треба их узимати одговорно:
• у прописаној дози
• прописаним временским интервалима
• поштујући прописану дужину трајања лечења

Свеобухватне мере дале су изузетне резултате: у Србији је потрошња антибиотика у 2018. години износила 22,75 ДИД (дефинисаних дневних доза на 1000 становника на дан), што је мање за 37,6% у односу на 2015. годину, а што показују резултати званичне анализе потрошње антибиотика у Републици Србији, која се објaвљује у оквиру Мреже за праћење антимикробних лекова  (AMC)  Светске здравствене организације. Такође, у 2018. години, издавање антибиотика без рецепта и препоруке лекара сведено је на најмању могућу меру.

Међутим, у Србији је слично као и у земљама Јужне и Источне Европе, код свих испитиваних врста бактерија и даље забележен висок ниво резистенције. Слично, према подацима о потрошњи антибиотика, Србија заузима високо место међу европским земљама, те је неопходно наставити са активностима на контроли антимикробне резистенције, у складу са Националним програмом у секторима здравства, пољопривреде/ветерине као и  животне средине.