Правилник о ближим условима и начину обављања метода и поступака комплементарне медицине

ПРАВИЛНИК
О БЛИЖИМ УСЛОВИМА И НАЧИНУ ОБАВЉАЊА МЕТОДА И ПОСТУПАКА КОМПЛЕМЕНТАРНЕ МЕДИЦИНЕ

(Сл. гласник РС бр. 1/20)

Основни текст на снази од 18/01/2020 , у примени од 18/01/2020 

  1. САДРЖИНА ПРАВИЛНИКА

 Члан 1.

Овим правилником прописују се ближи услови, начин обављања метода и поступака комплементарне медицине (у даљем тексту: методи комплементарне медицине) у здравственој установи, другом правном лицу за које је посебним законом предвиђено да обавља и послове здравствене делатности (у даљем тексту: друго правно лице), односно приватној пракси, као и програм стручног оспособљавања здравствених радника за обављање метода комплементарне медицине.

  1. МЕТОДИ КОМПЛЕМЕНТАРНЕ МЕДИЦИНЕ

 Члан 2.

Комплементарна медицина, обухвата оне традиционалне и комплементарне методе и поступке превенције, дијагностичке процене, лечења, здравствене неге и рехабилитације, који благотворно утичу на човеково здравље или његово здравствено стање и који, у складу са важећом медицинском доктрином, нису обухваћени методама и поступцима конвенционалне медицине, у складу са законом.

 Члан 3.

(1) Метод комплементарне медицине обавља здравствени радник којем је министар решењем издао дозволу за обављање одређених метода комплементарне медицине.

(2) Методи комплементарне медицине могу се обављати у здравственој установи, другом правном лицу, односно приватној пракси која је основана као општа или специјалистичка ординација доктора медицине, доктора стоматологије - доктора денталне медицине, поликлиника као и амбуланта за здравствену негу и амбуланта за рехабилитацију, у складу са законом.

 Члан 4.

Методи комплементарне медицине су следећи:

  1. Методи превенције, дијагностичке процене, лечења и рехабилитације:
  2. Акупунктура;
  3. Методе стимулације акупунктуриних микросистема;
  4. Квантна медицина;
  5. Хомеопатија;
  6. Традиционална кинеска медицина;
  7. Ајурведа - традиционална индијска медицина;
  8. Хиропракса;
  9. Остеопатија;
  10. Методи очувања и унапређења здравља:
  11. Ароматерапија;
  12. Реики;
  13. Антропозофска медицина;
  14. Ћи гонг (дао јин), јога, тај чи чуан вежбе у медицинске сврхе.

 Члан 5.

(1) Здравствени радник може да обавља методе комплементарне медицине ако:

1) има завршене одговарајуће интегрисане академске студије здравствене струке, односно одговарајућу високу или средњу школу здравствене струке;

2) поседује одобрење надлежне коморе здравствених радника за самостални рад - лиценцу;

3) има решење министра надлежног за здравље (у даљем тексту: министар) за обављање одређене методе комплементарне медицине (у даљем тексту: Дозвола).

(2) Здравствени радник може обављати одређени метод комплементарне медицине у здравственој установи, другом правном лицу, односно приватној пракси која има дозволу за проширење делатности на одређени метод комплементарне медицине.

 III. СТРУЧНО ОСПОСОБЉАВАЊЕ ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА ЗА СТИЦАЊЕ ДОЗВОЛЕ ЗА ОБАВЉАЊЕ МЕТОДА КОМПЛЕМЕНТАРНЕ МЕДИЦИНЕ

 Члан 6.

(1) Дозвола се издаје здравственом раднику који поред законом прописаних услова мора да има потврду о завршеној континуираној медицинској едукацији (у даљем тексту: КМЕ), за одређену област комплементарне медицине (у даљем тексту: сертификат), односно одговарајуће високо образовање за метод традиционалне кинеске медицине, ајурведе - традиционалне индијске медицине, хомеопатије и хиропраксе.

(2) Претходни поступак процене квалитета програма континуиране едукације здравствених радника из области комплементарне медицине врши Републичка стручна комисија за комплементарну медицину, у складу са законом.

(3) Програми стручног оспособљавања за одређене области комплементарне медицине за методе из члана 4. овог правилника су:

1) Акупунктура - КМЕ у укупном трајању од 300 часова која се састоји из 150 часова теоретске и практичне наставе из основа традиционалног концепта акупунктуре и 150 часова теоријске и практичне наставе из клиничке примене акупунктуре. Настава мора бити распоређена у временском периоду не краћем од девет месеци. Акупунктуру могу да обављају доктори медицине и доктори стоматологије - доктори денталне медицине.

2) Стимулација акупунктурних микросистема - КМЕ у трајању од укупно 225 часова, која са састоји из 150 часова теоретске и практичне наставе из основа традиционалног концепта акупунктуре и 75 часова теоријске и практичне наставе из клиничке примене метода стимулације акупунктурних микросистема. Настава мора бити распоређена у временском периоду не краћем од девет месеци. Стимулацију акупунктурних микросистема могу да обављају доктори медицине и доктори стоматологије - доктори денталне медицине.

3) Квантна медицина - КМЕ у укупном трајању од 600 часова која се састоји из 150 часова теоретске и практичне наставе из основа традиционалног концепта акупунктуре, 250 часова теоретске и практичне наставе из клиничке примене квантне медицине и 200 часова из основа хомеопатије. Настава мора бити распоређена у временском периоду не краћем од 18 месеци. Квантну медицину могу да обављају доктори медицине и доктори стоматологије - доктори денталне медицине.

4) Хомеопатија - КМЕ у укупном трајању од 1.200 часова која се састоји из 600 часова теоретске и практичне наставе из основа хомеопатије и 600 часова теоретске и практичне наставе из клиничке примене хомеопатије. Настава мора бити распоређена у временском периоду не краћем од 36 месеци. Такође дозволу могу добити одговарајући здравствени радници са факултетским образовањем из области хомеопатије у трајању не краћем од четири године. Хомеопатију могу да обављају доктори медицине и доктори стоматологије - доктори денталне медицине.

5) Традиционална кинеска медицина - факултетско образовање у трајању од најмање четири године. Традиционалну кинеску медицину могу да обављају доктори медицине и доктори стоматологије - доктори денталне медицине.

6) Ајурведа - традиционална индијска медицина - КМЕ у укупном трајању од 720 часова која се састоји из 360 часова теоретске и практичне наставе из основа ајурведске медицине и 360 часова теоретске и практичне наставе из клиничке примене ајурведске медицине. Настава мора бити распоређена у временском периоду не краћем од 12 месеци. Такође дозволу могу добити одговарајући здравствени радници са факултетским образовањем из области ајурведе - традиционалне индијске медицине у трајању не краћем од четири године. Ајурведу - традиционалну индијску медицину могу да обављају доктори медицине и доктори стоматологије - доктори денталне медицине.

7) Хиропракса - факултетско образовање у трајању од најмање четири године. Хиропраксу могу да обављају доктори медицине.

8) Остеопатија - КМЕ у укупном трајању од 400 часова са најмање 200 часова практичне наставе. Настава мора бити распоређена у временском периоду не краћем од 24 месеца. Остеопатију могу да обављају доктори медицине, доктори стоматологије - доктори денталне медицине и физиотерапеути са високим образовањем.

9) Ароматерапија - КМЕ у укупном трајању од 300 часова, која се састоји из 150 часова теоријске наставе и 150 часова практичне наставе. Настава мора бити распоређена у временском периоду не краћем од шест месеци. Ароматерапију могу обављати сви здравствени радници из члана 5. став 1. овог правилника, осим оралне примене ароматерапије коју могу да обављају доктори медицине и доктори стоматологије - доктори денталне медицине.

10) Реики - КМЕ у укупном трајању од 422 часа, која се састоји од 92 часа теоријске наставе из основа клиничке примене Реики методе и 330 часова практичне наставе. Настава мора бити распоређена у временском периоду не краћем од 18 месеци. Реики методу могу да обављају доктори медицине и доктори стоматологије - доктори денталне медицине.

11) Антропозофска медицина - КМЕ у укупном трајању од 768 часова, која се састоји од 384 часа теоријске наставе из основа антропозофске медицине и 384 часа практичне наставе из клиничке примене антропозофске медицине. Настава мора бити распоређена у временском периоду не краћем од 24 месеца. Антропозофску медицину могу да обављају доктори медицине.

12) Ћи гонг - Дао јин, јога и тај чи чуан вежбе у медицинске сврхе - КМЕ у укупном трајању од 90 часова, која се састоји од 30 часова теоријске наставе из основа акупунктуре и ајурведе - традиционалне индијске медицине и 60 часова практичне наставе. Настава мора бити распоређена у временском периоду не краћем од шест месеци. Ћи гонг - Дао јин, јога и тај чи чуан вежбе у медицинске сврхе могу да обављају доктори медицине и физиотерапеути са високим, односно средњим образовањем здравствене струке.

(4) Практична настава за методе комплементарне медицине из става 3. тач. 1)-12) овог члана, обавља се у здравственој установи, другом правном лицу, односно приватној пракси, у складу са законом.

  1. Добијање дозволе за обављање метода и комплементарне медицине

 Члан 7.

(1) Здравствени радник из члана 5. став 1. подноси захтев за добијање дозволе за обављање метода комплементарне медицине Министарству здравља - РСК за комплементарну медицину.

(2) Захтев се подноси на Обрасцу 1 , који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

(3) Уз захтев из става 1. овог члана здравствени радник доставља следећу документацију:

1) оверену фотокопију одобрења за самостални рад - лиценцу надлежне коморе;

2) оверену фотокопију сертификата КМЕ;

3) оверену фотокопију факултетске дипломе за методе традиционалне кинеске медицине, традиционалне индијске медицине - ајурведе, хомеопатије и хиропраксе као и доказ о акредитацији факултета;

4) доказ о уплати републичке административне таксе.

(4) Решење којим се дозвољава обављање одређених метода комплементарне медицине доноси министар на основу мишљења РСК за комплементарну медицину.

 Члан 8.

(1) Изузетно, дозволу за обављање метода традиционалне кинеске медицине, односно традиционалне индијске медицине - ајурведе може добити и лице које је завршило факултет традиционалне кинеске медицине, односно ајурведе - традиционалне индијске медицине у трајању од најмање четири године и стекло звање доктора традиционалне кинеске медицине, односно доктора ајурведске медицине - доктора традиционалне индијске медицине.

(2) Захтев за обављање метода комплементарне медицине из става 1. овог члана, подноси се Министарству здравља - РСК за комплементарну медицину.

(3) Уз захтев из става 2. овог члана, доставља се и следећа документација:

1) оверен превод дипломе од стране судског тумача за српски језик;

2) оверен превод плана и програма факултета одговарајуће методе комплементарне медицине из става 1. овог члана од стране судског тумача за српски језик.

3) доказ о уплати републичке административне таксе.

(4) Лице из става 1. овог члана, може обављати методе традиционалне кинеске медицине, односно ајурведе - традиционалне индијске медицине, за које је добио дозволу министра здравља, у здравственој установи, другом правном лицу, односно приватној пракси, уз писмену сагласност ординирајућег доктора медицине, односно доктора стоматологије/доктора денталне медицине.

(5) Ако је лице из става 1. овог члана страни држављанин, неопходно је да зна српски језик најмање на нивоу који је потребан за несметану комуникацију са пацијентом, као и други језик који је у службеној употреби, у складу са прописима којима се уређује службена употреба језика у Републици Србији.

  1. Услови које треба да испуни здравствени радник - предавач практичне наставе КМЕ из области комплементарне медицине

 Члан 9.

(1) Здравствени радник, предавач практичне наставе има радно искуство у обављању методе комплементарне медицине из које врши едукацију у трајању од најмање пет година, у обиму од најмање 50 пацијената годишње у последњих пет година.

(2) Предавач из теоретске и практичне наставе може бити и здравствени радник са стеченим звањем едукатора за одређену методу комплементарне медицине од стране стручних удружења или високошколских установа из земаља Европске уније.

  1. Процена квалитета КМЕ здравствених радника

 Члан 10.

(1) РСК за комплементарну медицину спроводи претходни поступак процене квалитета програма КМЕ из метода комплементарне медицине. Процена квалитета обавља се у складу са стандардима едукације домаћих и европских стручних удружења, правилником којим се уређује КМЕ здравствених радника и овим правилником.

(2) Поступак се спроводи по захтеву организатора континуиране едукације.

(3) По спроведеном поступку процене квалитета програма КМЕ, РСК за комплементарну медицину даје позитивно или негативно мишљење о квалитету предложеног програма КМЕ (у даљем тексту: Мишљење).

(4) РСК прослеђује Мишљење подносиоцу захтева.

 Члан 11.

(1) Захтев за претходни поступак процене квалитета КМЕ здравствених радника подноси се Министарству здравља, РСК за комплементарну медицину.

(2) Захтев се подноси на Обрасцу 2 , који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

(3) Уз захтев из става 2. овог члана доставља се и следећа документација:

1) попуњена пријава за акредитацију програма КМЕ (образац Здравственог савета Србије);

2) доказ о радном искуству у обављању методе комплементарне медицине из које се пријављује програм КМЕ, у трајању од најмање пет година, за сваког предавача практичне наставе, а за предавача здравственог радника са стеченим звањем едукатора за одређену методу комплементарне медицине од стране стручних удружења или високошколских установа из земаља Европске уније - доказ о звању сертификованог едукатора;

3) доказ о пруженим здравственим услугама из методе комплементарне медицине, из које се пријављује програм КМЕ, у обиму од најмање 50 пацијената годишње, у последњих пет година за сваког предавача практичне наставе;

4) доказ да се практични део континуиране едукације обавља у здравственој установи, другом правном лицу односно приватној пракси.

(4) РСК за комплементарну медицину доноси претходно мишљење о квалитету програма КМЕ из области комплементарне медицине, које се доставља подносиоцу захтева.

 III.  [1]  БЛИЖИ УСЛОВИ ЗА ОБАВЉАЊЕ МЕТОДА КОМПЛЕМЕНТАРНЕ МЕДИЦИНЕ У ЗДРАВСТВЕНОЈ УСТАНОВИ, ДРУГОМ ПРАВНОМ ЛИЦУ, ОДНОСНО ПРИВАТНОЈ ПРАКСИ

  1. Ближи услови у погледу кадра

 Члан 12.

Здравствена установа, друго правно лице, односно приватна пракса могу обављати методе комплементарне медицине, ако поред услова прописаних Законом о здравственој заштити (у даљем тексту: Закон), за обављање одговарајуће делатности здравствене установе, односно приватне праксе у погледу кадра има у радном односу или ангажованог по другом правном основу у складу са Законом најмање једног здравственог радника који има дозволу за обављање одређених метода комплементарне медицине коју издаје министарство надлежно за послове здравља (у даљем тексту: Министарство), у складу са законом.

  1. Ближи услови у погледу простора

 Члан 13.

(1) Здравствена установа, друго правно лице и приватна пракса могу обављати методе комплементарне медицине, ако осим законом прописаних услова по питању простора за делатност за коју су регистровани, имају и просторију за обављање метода и поступака комплементарне медицине која испуњава услове у погледу простора за ординацију опште медицине, у складу са правилником којим се прописују ближи услови у погледу кадра, опреме, простора, лекова и медицинских средстава за обављање здравствене делатности.

(2) Простор за Ћи гонг - Дао јин, Таи чи чуан и Јога вежбе има обезбеђене опште услове у погледу простора у складу са правилником којим се прописују ближи услови у погледу кадра, опреме, простора, лекова и медицинских средстава за обављање здравствене делатности.

(3) Простор за Ћи гонг - Дао јин, Таи чи чуан и Јога вежбе обухвата просторију за вежбе и свлачионицу. Просторија за вежбе обухвата простор за најмање четири струњаче за пацијенте и једну струњачу за здравственог радника и не сме бити мања од 20 m², а за сваку наредну струњачу, мора бити обезбеђено још 4 m². Просторија за свлачионицу не сме бити мања од 6 m².

  1. Ближи услови у погледу опреме, лекова и медицинских средстава

 Члан 14.

(1) За инструменте, апарате и уређаје који се примењују на људима у области комплементарне медицине, било да се користе самостално или у комбинацији, укључујући и софтвер потребан за правилну примену, здравствена установа, друго правно лице, односно приватна пракса доставља доказ о упису медицинског средства у Регистар Агенције за лекове и медицинска средства Србије, тј. решење о регистрацији медицинског средства, издато од Агенције за лекове и медицинска средства.

(2) Здравствена установа, друго правно лице и приватна пракса могу обављати методе комплементарне медицине, ако поред одговарајуће опреме и медицинских средстава за обављање здравствене делатности за коју су регистровани имају и додатну опрему, и то: сто, две столице, отоман за преглед, односно терапијски сто, осим за методе из члана 6. став 3. тачка 12) овог правилника.

(3) У зависности од врсте метода комплементарне медицине, потребно је обезбедити и:

1) за акупунктуру: сетове акупунктурних игала за једнократну употребу или индивидуални комплети игала, стерилизатор;

2) за квантну медицину: апарат за дијагностичку процену и терапију;

3) за ћи гонг (дао јин), јога и тај чи чуан вежбе у медицинске сврхе: у просторији за вежбе најмање четири струњаче за пацијенте и једну за здравственог радника, а у свлачионици опрему за одлагање личних ствари.

  1. Поступак за добијање решења здравствене инспекције о испуњености услова за обављање одређених метода комплементарне медицине у здравственој установи, другом правном лицу, односно приватној пракси

 Члан 15.

(1) Здравствена установа, друго правно лице, односно приватна пракса подноси здравственој инспекцији Министарства захтев за проширење регистроване делатности на област комплементарне медицине.

(2) Здравствени радник, односно лице из члана 8. став 1. овог правилника, које је добило дозволу за обављање метода комплементарне медицине закључује уговор са здравственом установом, другим правним лицем, односно приватном праксом за обављање те методе комплементарне медицине.

(3) Уз захтев из става 1. овог члана, здравствена установа, друго правно лице, односно приватна пракса доставља и следећу документацију:

1) решење министра здравља којим се здравственом раднику дозвољава обављање одређене методе комплементарне медицине;

2) уговор закључен између здравствене установе, другог правног лица, односно приватне праксе и здравственог радника о обављању одређене методе комплементарне медицине (уговор о раду, односно уговор о допунском раду);

3) доказ о упису медицинског средства у Регистар Агенције за лекове и медицинска средства Србије, односно Решење о регистрацији медицинског средства, издато од Агенције за лекове и медицинска средства;

4) доказ о исправности опреме (гарантни лист, односно потврда овлашћеног сервисера опреме);

5) скицу простора израђену као технички цртеж, са квадратуром и наменом просторија за обављање метода комплементарне медицине;

6) доказ о плаћеној републичкој административној такси.

(4) Сагласност Министарства за проширење регистроване делатности на област комплементарне медицине даје се решењем које доноси здравствени инспектор о испуњености услова у погледу кадра, простора, опреме, лекова и медицинских средстава за обављање одређене методе комплементарне медицине у здравственој установи, другом правном лицу, односно приватној пракси, за одређеног здравственог радника.

 Члан 16.

Оснивач приватне праксе у просторијама приватне праксе, на огласној табли, поред података истакнутих у складу са прописом којим су утврђени ближи услови за обављање здравствене делатности у здравственим установама и другим облицима здравствене службе, истиче и следеће:

1) фотокопију решења министра којим се дозвољава здравственом раднику обављање одређених метода комплементарне медицине;

2) Решење здравственог инспектора Министарства о испуњености услова у погледу простора, опреме, лекова и медицинских средстава за обављање одређених метода комплементарне медицине.

  1. [1]  ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

 Члан 17.

Здравствена установа, друго правно лице и приватна пракса ускладиће своје пословање са одредбама овог правилника у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог правилника.

 Члан 18.

До достизања наведеног критеријума из члана 11. став 3. тачка 3), достављаће се доказ о пруженим здравственим услугама из тог метода комплементарне медицине за претходне две године, а до испуњења услова од пет година.

 Члан 19.

Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о ближим условима, начину и поступку обављања метода традиционалне медицине ("Службени гласник РС", број 16/18).

 Члан 20.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије".

 

Број 110-00-555/2019-02
У Београду, 30. децембра 2019. године

Министар,
др Златибор Лончар, с.р.