Обележено 95 година Института за јавно здравље Србије

"Та Комисија се бавила очувањем народног здравља, а пре свега контролом заразних болести. Комисијом је руководио Милан Јовановић Батут, први декан Медицинског факултета у Београду и оснивач Института за јавно здравље Србије", рекао је Лончар на "Батутовим данима".

Он је указао на стални допринос Института Батут, да се основу података које прикупља и обрађује базирају одлуке и политика која утиче на све аспекте здравственог система.

Директорка Батута Верица Јовановић подсетила је на период од оснивања Института до данас, са каквим се све изазовима суочавао превентивни рад и поступак вакцинације.

Подсетила је да се у првој половини 19. века Србија суочавала са недостатком лекара и да се и то време становништво мотивисало да учествује у вакцинацији.

"Донесена је одлука којом је мајсторима било забрањено да примају на занат, а свештеницима да венчава младе који нису били вакцинисани. Применом таквих мера избегнута је епидемија вариоле", истакла је она.

Додаје да данас Батут , заједно са 24 окружна завода, има водећу улогу у систему јавног здравља у Србији.

Декан Медицинског факултета у Београду проф. Небојша Лалић указао је да је Милан Јовановић Батут био и први декан Медицинског факултета и да је он ударио темеље српског здравства.

Он је указао да је данас незамислива клиничка медицина без добро развијене епидемиологије.

Шеф Канцеларије СЗО у Србији Маријан Ивануша нагласио је значај превенције која значи и велике уштеде за здравствени систем.

"Често се не размишља о овим уштедама, али то може значити увођење скупих технологија у здравствени систем", појаснио је он.

На скупу су додељене и плакете за јавно залагање и допринос - министру здравља Златибору Лончару, декану Медицинског факултета Небојши Лалићу, представнику СЗО у Србији Маријану Ивануши и супрузи председника Србије Тамари Вучић за допринос да се особама са аутизмом и оболелима од ретких болести омогући квалитетнији живот уз доступнос савремене терапије.