Мацут и Лончар обишли ИОРС: Покренућемо иницијативу да онкологија добије нову зграду

Мацут је истакао да Институт за онкологију и радиологију Србије представља централну онколошку установу и један од кључних стубова здравственог система у Србији, као и водећи центар у региону.

 

"Данас смо посетили Институт за онкологију и радиологију Србије, који представља централну онколошку институцију у Републици Србији и свакако један од стубова здравственог система у нашој земљи и водећих центара у региону. Велики број дневних болница, односно хемотерапијских сеанси и зрачења говори о томе да имамо централизовани приступ и да се сви пацијенти реферишу на ову установу", рекао је Мацут.

Навео је да је током обиласка заједно са Лончаром разговарао са пацијентима који се у Институту лече сваки дан у дневним болницама.

"Услови јесу побољшани у последњих неколико година, али онкологија свакако завређује своју нову установу. Дубоко сам убеђен да ћемо у сарадњи са председником Вучићем и Владом Србије наћи најбоље решење и подржати све што је у интересу грађана. Тражи се добра локација, инфраструктурно везана за прилаз пацијената, која ће дати дугорочну перспективу с обзиром на то да су онколошки пацијенти у експанзији", нагласио је Мацут.

Додао је да је са руководством Института разговарао о кадровској попуњености, пре свега о средњем медицинском особљу и мотивацији тих људи, као и о неопходној стратификацији радних места како би се адекватно вредновао рад оних који раде у три смене и изложени су великим напорима. 

 

"Министар и ја смо разговарали већ у више наврата да морамо направити једну стратификацију. Није реално исто радити на примарном здравственом нивоу, па некада и на секундарном, у односу на овакве терцијарне установе. Ипак морамо вредновати рад људи који стварно иду на велика одрицања, у три смене раде, изложени су великим дозама зрачења, али и у свим другим агенсима који се овде могу користити или у терапијском смислу присутни", рекао је Мацут. 

Додао је да се размишља и о новим терапијским модалитетима, истичући да на томе ради и Републичка комисија за онкологију, која у свом саставу има експерте.

"Мислим да и онкологија има своју будућност у смислу да ћемо све пацијенте збрињавати као што и сад радимо, и да ће ово бити само један показатељ како здравствени систем у Србији може и треба да функционише за корист нашег нашег становништва и уопште за што боље функционисање здравственог система Републике Србије", навео је Мацут.

Мацут је нагласио да пацијенти из Србије више не морају да одлазе у иностранство ради зрачења целог тела у припреми за трансплантацију коштане сржи, јер се данас такве, најсавременије процедуре и врсте лечења примењују на овом институту.

Истакао је да се на Институту за онкологију и радиологију Србије посебна пажња посвећује најмлађим пацијентима, нарочито када је реч о трансплантацији коштане сржи, и додао да за њих постоји јединствено место и прилагођен апарат за зрачење, који их припрема за трансплантацију.

 

"Оно што смо тренутно у дефициту јесте потреба да се установи и трансплантација косне сржи код деце, код најмлађе популације. Ми то имамо већ развијено код одраслих, имамо два центра: један је на Хематологији Клиничког центра Србије и на Војномедицинској академији. За децу имамо посебне потребе и то ћемо да планирамо да развијамо на Институту за мајку и дете, који јесте био и национални референтни центар за ове за ову област", навео је Мацут.

 

Лончар је изразио захвалност свим запосленима Института на неизмерној пожртвованости, али и истакао неопходност да се у најкраћем року изгради потпуно нови онколошки центар.

 

"Велика је разлика када дођете у онколошку болницу у односу на било коју другу. Мој закључак, а верујем и свих присутних, јесте да је овде на делу изванредна борба запослених - од здравствених радника до техничког и помоћног особља, који своје радно време посвећују људима са превеликим проблемом и само једном жељом, да оздраве. Нису ти пацијенти криви што их је задесила таква судбина и морамо учинити све да им олакшамо муке", рекао је Лончар.

 

Најавио је да ће већ данас звати председника Вучића и замолити га да се под хитно убрзају процедуре за изградњу нове зграде онкологије.

 

"Овде више нема довољно капацитета, нити ће их бити, јер се број пацијената са дијагностикованим карциномом повећава из дана у дан. Ми под хитно, као држава, а сигуран сам да ће то изгурати председник, изаћи ћемо са визијом где ће бити та болница, колика ће бити, када ће се изградити. И мислим да ће то бити максимално брзо, јер морамо да водимо рачуна о тим људима којих је све више и који чекају на на нашу помоћ", навео је Лончар.

 

Додао је да ИОРС тренутно ради у три смене - за 24 часа у тој здравственој установи се уради 380 зрачења на осам апарата. 

 

"Не знам да ли се било где у Европи ради у три смене. Зато морамо направити нову онкологију која ће бити регионални центар, са решеним паркингом и комплетном инфраструктуром", казао је министар.

 

Директор Института за онкологију и радиологију Србије др Милан Жегарац предочио је податке о раду установе и захвалио на подршци државном врху.

"Данас имамо част што су у посети Институту представници Владе и министар здравља професор Лончар. Обишли смо Дневну болницу, Одељење медикалне онкологије и Одељење радиотерапије, где се зраче наши најмлађи пацијенти и сви остали. Анализирајући резултате за првих шест месеци ове године, забележили смо 11 одсто више пружених услуга - што обухвата већи број операција, примењених хемотерапија и зрачења", навео је Жегарац.

Додао је да се у ИОРС зрачи свакога дана близу 400 оболелих, око 250 пацијената прими хемотерапију, док се двадесетак пацијената оперише.

 

"То говори о огромном обиму посла и напору који сви запослени свакодневно улажу", закључио је Жегарац.

 

Институт за онкологију и радиологију Србије има три клинике са 360 болничких кревета, службе педијатрије, радиолошке дијагностике и нуклеарне медицине.

 

На Институту се годишње обави око 200.000 специјалистичких прегледа, свакога дана оперише се 20 пацијената, више од 250 прими хемиотерапију, а готово 400 добије зрачну терапију.

Клиника за онколошку хирургију обави 8.500 операција годишње, Клиника за медикалну онкологију има 55.000 епизода неге годишње и Клиника за радиотерапију има 60.000 епизода зрачења током године.